Prošlo je dosta vremena od mog poslednjeg oglašavanja. Nije u pitanju odmor ili nemanje ideja, u pitanju je traženje odgovara. To vam je kao ono kada glavna junakinja "Spletkarenja" postavi sebi pitanje "Gde si se zajebala Marina?.." Za poslednjih 15 dana pre nego ćemo ući u ovu 2015.(koja će biti sve samo ne godina blagostanja), prevezla sam 2500 km po lepoj i lijepoj zemlji, i svašta sam na tom put videla, čula i naučila. Prijedor, lepi gradić u RS sa nesretnim mladim ljudima koji su izgubljeni u vremenu i prostoru. Bez posla, bez nade da će bolje sutra jednoga dana možda doći. Bihać, grad na Uni, koja je jedna od najlepših reka. Odmah pored nje je i Sana, sestrinska reka. Svojim lepotama, prkose zubu vremena, prkose tranziciji, ekonomskim kolapsima, nemuštim političarima. Čula sam divnu rečenicu jednog prolaznika "Ne mogu da ostavim Unu". Ostaviti Unu, znači napustiti sebe. . Ali mladi ljudi u Bihaću su nesretni, nezaposleni, bez ideja. Jedino o č
"Svaka misao koju stvorite, sve što kažete, sve što činite, nosi vaš potpis" Thich Nhat Hanh