ŽIVOT JE RINGIŠPIL

Moram Vas pitati jer ako ne pitam ne mogu doći do odgovara, propuštam priliku da učim, da saznajem, da promišljam, da budem bolja, a možda postanem i «normalna». Stanje «normalnosti» je poželjno jer predstavlja vrednost društva danas, tako je bilo juče, a verovatno će biti i sutra. Postavljate li Vi   sebi i svom okruženju pitanja, ali ne ona pitanja koja odražavaju Vašu svakodnevicu, postavljate li pitanja koja suštinski čine mozaik Vašeg života? Da li svoj život vidite kao mozaik koji slažete godinama, lagano, pažljivo, kockicu po kockicu, delić po delić, komad po komad, ili… ? Okrećete li se unazad? Sanjate li život? Postoje tako neki periodi u životu kojima se «normalan» svet raduje, a ja sam tada tako tužna. Obično su to praznici   - Nova godina, Božić, Uskrs, Bajram ili rođendani. Vreme posta, vreme odricanja je vreme kada bi trebalo proniknuti u sebe, u tamo neke dublje pore koje ne preispitujemo često. Postoje ti delići koji imaju svoju priču, samo je pitanje je