ŽIVOT JE RINGIŠPIL

Ta uzvišena reč - danas tako rabljena i izvrnuta "…Nekada je glavni cilj obrazovanja bio razvijati misaone moći   i sve ostalo isključiti. Nažalost, ciljevi se retko postižu i, da budem još preciznija, ako ih i postignemo, teško ih je održati. Učenje vrednostima etike i moralnim načelima prebačeno je na porodicu I širu zajednicu. Međutim, problem se i ovde javlja imajući u vidu činjenicu posrnuća moralnih vrednosti u društvu. Mediji su preuzeli ulogu oblikovanja svesti javnog mnjenja [1] po diktatu ekonomske moći koja je dolazi spolja, te smo prisilno svedoci formiranja nekih novih moralnih i etičkih normi i principa. Za mnoge ljude mediji su jedini način komunikacije sa spoljnim svetom i zbog toga im se bezuslovno veruje. Na volšeban način dodeljena nam je uloga nemih posmatrača koji mogu još samo govoriti, ali ko to uopšte čuje i kome je to pa važno? Nametnuta je agresija kao način ponašanja sa poluznanjem, pa tako nije ni čudo što kao proizvod nastaju instant polu-generac

Put u nepoznato i neizvesno – akademski svet  ,,Ako hoćemo da ostanemo ljudi, onda postoji samo jedan put, put u otvoreno   društvo. Moramo koračati dalje u nepoznato, u neizvesno, u nesigurno, i upotrebljavati um koji nam je dat kako bismo, upravo onoliko koliko to možemo, planirali za oboje: ne samo za sigurnost već i za slobodu”                                                                                                               Karl Poper Naši putevi obično polaze od sretnih porodica koje u početku prave velike planove za svoje miljenike. Ambiciozni, obrazovani roditelji od najranijeg detinjstva kreću sa satima jezika, muzike, baleta, slikanja i sporta, a niko ne pita dete da li to uopšte želi i koja je to prava mera koja je njemu potrebna. Uključuju se sestre, tetke, bake, deke i sva bliža i dalja rodbina kako bi se stiglo na sate koji treba da otvore svetlu budućnost, jer sadašnjost nije lepa i ne obećava puno. Svi se nečemu nadaju – očevi, da će nj