ŽIVOT JE RINGIŠPIL

Zanimljivo je biti na privremenom i neplaniranom odmoru u slu č aju da ste racionalni, da puno ne znate i da ž ivite po onoj staroj «a šta ć emo» i nastavite da radite kao da se ništa oko vas ne dešava, a sve samo iz razloga jer vaši poslodavci ne mare za vas, njih samo zanima njihov profit. Najo č itiji primjer je bankarski sektor. Ako im se ne daj bo ž e obratite, vra ć aju vas na birokratske korake, kao da je najnormalnije da se «šetkate» od šaltera do šaltera i da ovjeravate koje kakve papire. Ako se obratite ljekarima, re ć i ć e vam da ne dolazite, a ne ć e vam re ć i da nemaju dovoljno testova, da nema dovoljno respiratora, ne ć e vam re ć i da su neorganizirani i da mole dragog Boga da im telefon što manje zvoni. Ako odete u apoteke po maske i rukavice, teško ć ete ih na ć i. Masku mo ž ete sami napraviti, a rukavice …pa dobro, ako ih nema, pra ć e te č eš ć e ruke. Ako se odlu č ite ujutru kada otvorite o č i da uklju č ite televizor, re ć i

Probudila sam se neobi č no rano za nedjeljno jutro, nedostajalo mi je sunce koje je ovih dana kupalo moju sobu. Probu đ ena, a ne ž elim da se probudim, u sobu mi je ušlo neko sivilo, ne volim to. A onda šok,   «Zagreb je nastradao u jakom zemljotresu». Ne vjerujem, trljam o č i, Tvoj , moj, naš Zagreb, moji prijatelji, naši prijatelji, prijatelji i ro đ aci mojih, Tvojih, naših prijatelja…Prije 10.godina, treslo se moje Kraljevo (5,4 Rihtera), a sada moj Zagreb (5,5 Rihtera). Nakon filma u ž asa koji je kao munja protutnjao mojim mozgom, nakon obavljenih razgovora, poslanih poruka, slijede ć a misao je tako jednostavno, sama od sebe došla – mnogo smo Boga naljutili, mnogo smo loši kao ljudi…ma sve je otišlo u pm. Koliko sino ć na spavanje nas je ispratila informacija o policijskom č asu, u Beogradu od 17.00, u Sarajevu od 18.00, u Banja Luci od 20.00 do 05.00. Po glavi su po č eli da mi se vrzmaju brojevi zara ž enih, izoliranih, po č eli smo da se takmi č imo koja dr ž ava pr

Duboko se izvinjavam vladaju ć im strankama što imam ideje koje ugro ž avaju njihove interese, što sam došla u BiH naivno misle ć i da nije va ž no kako se zoveš, da je jedino va ž no biti č ovjek. Izvinjavam se za hiljade i hiljade pre đ enih kilometara koji me nisu pokolebali da se vratim u Srbiju. Izvinjavam se za organizacije me đ unarodnih konferencija koje sam radila iz srca   ž ele ć i da inicijativama probudim uspavanu akademsku zajednicu. Izvinjavam se za projekat Geoparka koji otvara nova radna mjesta, ostavlja mlade stru č njake u zemlji, promovira Bosnu i Hercegovinu u svijetu na jedan drugi na č in, a da to nisu ratni sukobi, kršenje ljudskih prava i korupcija. Izvinjavam se za pokretanje inicijativa sa evropskim stru č njacima na polju obrazovanja i obuka. Izvinjavam se zbog aktivnosti na polju ž enskih prava, borbi za ž ene koje imaju znanje i svoj integritet, borbi za žene da postanu vidljive i prepoznate. Izvinjavam se na osnivanju   visokoškolske institucije u