ŽIVOT JE RINGIŠPIL

Moram Vas pitati jer ako ne pitam ne mogu doći do odgovara, propuštam priliku da učim, da saznajem, da promišljam, da budem bolja, a možda postanem i «normalna». Stanje «normalnosti» je poželjno jer predstavlja vrednost društva danas, tako je bilo juče, a verovatno će biti i sutra. Postavljate li Vi   sebi i svom okruženju pitanja, ali ne ona pitanja koja odražavaju Vašu svakodnevicu, postavljate li pitanja koja suštinski čine mozaik Vašeg života? Da li svoj život vidite kao mozaik koji slažete godinama, lagano, pažljivo, kockicu po kockicu, delić po delić, komad po komad, ili… ? Okrećete li se unazad? Sanjate li život? Postoje tako neki periodi u životu kojima se «normalan» svet raduje, a ja sam tada tako tužna. Obično su to praznici   - Nova godina, Božić, Uskrs, Bajram ili rođendani. Vreme posta, vreme odricanja je vreme kada bi trebalo proniknuti u sebe, u tamo neke dublje pore koje ne preispitujemo često. Postoje ti delići koji imaju svoju priču, samo je pitanje je

Naše misli kreiraju naš život, kako Otac Tadej kaže «Ako su nam misli mirne, tihe, plemenite i krotke, i život nam je takav. Ako obraćamo pažnju na okolnosti u kojima živimo, ulazimo u taj misleni krug, mi nemamo mira i spokoja. Od misli sve potiče i dobro i zlo. I naše misli se ostvaraju.» [1] Verujete li da ako nešto silno želite, da to možete i ostvariti? Imate li dovoljno snage da istrajete na svom putu? Da li ste se ikada zapitali koliko Vas strah sputava da napravite taj važan iskorak u životu? Od kuda strah ako nam je nešto tako važno? Iskorak koji želimo napraviti dolazi uglavnom iz polja jake želje da nešto popravimo, da budemo sretniji, da nešto učinimo za sebe. Želja je iz polja svesti, a emocija odlučuje hoćemo li uspeti. Candance Pert, američka neuroznanstvenica nas upućuje da naše emocije odlučuju na šta se isplati usmeriti pažnja i šta ćemo misliti na svesnom nivou, a šta će ostati   potisnuto da dubljem nivou u našem telu. Svest nas primorava da želju o iskorak

Užasnuta otvorenim jezikom mržnje zbog drugačijih uverenja,   razlog je ovog teksta. Potpuno svesna da živimo u turbulentnom vremenu, u vremenu gde je kriza na svim nivoima dovedena do usijanja, u vremenu kome se sa Evropskom unijom manipuliše i niko ne govori istinu jer istinom bi se izgubila kupovina vremena, ne bojim se za reči koje izgovaram i koje stavim na papir. Ponosim se svima Vama koji ste moji prijatelji na ovoj društvenoj mreži i sve Vas jako cenim i poštujem iako nismo svi niti istih verskih opredeljenja, niti istih političkih stanovišta. Volim Vas jer ste otvoreni i što želite da na svoj način učinite nešto dobro za društvo u kome živite. Optužena sam da radim protiv interesa Republike Srpske i srpskih nacionalnih interesa, da sam islamistički provokator, da radim pod Kundehovom zastavom (ne znam kakva je to Kundehova zastava, a volela bih da znam), da radim na genocidu u Evropi. Od toliko teških optužbi, krenuću od «Kundehove zastave», jer na svim pretraživač